U savremenom periodu Kluba književnika, Branko Kisić preuzima ulogu čuvara i nosioca kontinuiteta.

Njegov pristup kuhinji i radu u Klubu polazi od poštovanja prostora, njegove istorije i ljudi koji su ga gradili. Branko veruje da se identitet ne izmišlja, već razume i razvija. Zato promene u Klubu ne vidi kao prekid, već kao stalni i potpuno prirodan proces da se duh mesta sačuva i prenese u današnje vreme-sa više znanja, tehnike i odgovornosti. Uloga koju Branko danas ima u Klubu može se opisati kao odgovorno vođenje kontinuiteta. Sve promene nastaju iz poštovanja prema onome što je bilo i sa jasnom namerom da Klub ostane ono što jeste- živ, relevantan i svoj.

Njegov rad u Klubu počiva na ideji da hrana može biti način da se doprinese zajednici i očuvanju njenog identiteta.

U praksi se to ogleda u zanatu, meri i stalnom učenju, kao i u pristupu kuhinji koji se oslanja na lokalne namirnice, preciznost i savremenu tehniku- uvek u službi prepoznatljivog ukusa i duha Kluba.

Njegov rad u Klubu počiva na ideji da hrana može biti način da se doprinese zajednici i očuvanju njenog identiteta. U praksi se ovo zasniva na zanatu, meri i učenju kroz praksu, a pristup kuhinji se oslanja na lokalne namirnice, zanatsku preciznost i savremenu tehniku, ali uvek u službi prepoznatljivog ukusa i duha Kluba.